Александар Маџар је српски пијаниста. Своја прва пијанистичка умећа стекао је са професорима као што су Гордана Милићевић, Арбо Валдма (Arbo Valdma) и Елисо Вирсаладе (Eliso Virsaladze) у Београду и Москви, затим са Едуардом Мерзојаном (Edouard Mirzoian) на Конзерваторијуму у Стразбуру (Strasbourg Conservatory), као и у Бриселу са Даниелом Блументалом (Daniel Blumenthal). Тренутно ради као професор на Краљевском конзерваторијуму (Royal Conservatoire), у Бриселу и у Hochschule für Musik und Theater у Берну.

Маџар је награђен трећом наградом на такмичењу XII Leeds competition. Након ове награде, 1996. године, Жералд Ларнер (Gerald Larner) из часописа The Times описао је Маџара као "најзанимљивијег музичара међу финалистима из 1996. године". Такмичење у Лидсу је довело нашег пијанисту на сцену Велике Британије, где је постао тражени солиста и наступао са Краљевском филхармонијом (Royal Philharmonics), BBC филхармонијом (BBC Philharmonics) BBC Шкотским симфонијским оркестром (BBC Scottish Symphony), Шкотским камерним оркестром (Scottish Chamber Orchestra), BBC Националним оркестром Велса (National Orchestra of Wales). Такође је наступао и широм Европе и Азије, где је радио са Павом Берглундом (Paavo Berglund), Иваном Фишером (Ivan Fischer), Павом Јарвијем (Paavo Järvi), Карлосом Калмаром (Carlos Kalmar), Џон Нелсоном (John Nelson), Либор Пезеком (Libor Pesek), Андре Превином (André Previn), Андрис Нелсонсом (Andris Nelsons) и Марчелом Виотијем (Marcello Viotti).

Пијанистичку каријеру Александра Маџара обележиле су сарадње са многим значајним уметницима. Из сарадње са виолинисткињом Илиом Гринголс (Ilya Gringolts), произишла су извођења циклуса Бетовенових дела на фестивалу Verbier Festival (2008. године), светска премијера Виолинске сонате Питера Максвела Дејвиса (Peter Maxwell Davies), као и реситали у оквиру фестивала Cheltenham Festivals (2008. године) и Beethovenfest Bonn Festivals.

Његова сарадња са сопраном Џулиен Бансеи (Juliane Banse)  изнедрила је концертне туре широм Шпаније. После успешне сарадње са Ирским камерним оркестром (Irish Chamber Orchestra), на Летњем фестивалу 2007. године, под уметничким руководством Ентонија Марвуда (Anthony Marwood), уследила је и њихова сарадња у Единбургу.

Током 2008. године, Маџар је одржао велики број наступа широм света – наступао је у Токиу, Паризу, у Theatre de la Ville, као и у оквиру фестивала Cardiff и Vlaanders. Наступао је са Штутгарт филхармонијом (Stuttgart Philharmonic), на Конзерваторијуму Ђузепе Верди (Conservatorio G. Verdi) у Милану, и вратио се у Ирски камерни оркестар, BBC Belfast Symphony, као и Београдску филхармонију.

Александар Маџар је одржао соло реситале у Берлину, Лондону, Риму, Фиренци, Милану, Хамбургу, Дизбургу. Невероватан успех је доживео на Интернационалном фестивалу пијаниста (Miami International Piano Festival) у Мајамију. Редовно гостује на фестивалима као што су Bad Kissingen, Schleswig Holstein, Фестивал Иво Погорелић, Klavier Festival Ruhr, DavosRoque-d’Antheron, Salzburg, Sintra, као и Aldeburgh. Његова дискографија укључује два клавирска концерта Шопена (Chopin), са Симфонијским оркестром из Франкфурта и Димитри Китаенком, за издавача BMG/Classic FM (1997), док је за French label Arion (1999) издао диск Шабријеове музике за два клавира. Такође је са виолончелом Луисом Хопкинсом (Louise Hopkins), снимио дискове Кратера (Elliot Carter), Рахмањинова (Rachmaninov) и Шниткеа (Schnittke) за шведску издавачку кућу Swedish label Intim Musik.