Наталија Гутман (Natalia Gutman) једна је од најзначајнијих светских музичара, неретко од публике и критике означена као ''Краљица виолончела''.

Њен значај се огледа кроз велики број награда које је освојила, као што су: National Artist of the USSR (1991), the State Prize of Russian Federation (2000), “Bundesverdienstkreuz 1. Klasse” of the Federal Republic of Germany (2005), the Shostakovich Prize (2002 и 2013), the Triumph Award (2002), Fellow of the Royal College of Music London (2010), Musikpreis des Verbandes der Deutschen Konzertdirektionen (2012), Premio NEM in Florence (2014).

Након завршетка студија у класи Галине Козолупова (Galina Kozolupova) на Московском конзерваторијуму, Гутман је наставила постдиплимско студије у класи Мстислава Ростроповича (Mstislav Rostropovich) на Лењинградском конзерваторијуму. И пре него што је завршила у јуну 1968. године Ростропович је позвао да предаје на Московском конзерваторијуму.

Од 1959. године је учествовала на разним међународним такмичењима, а исте године је освојила Златну медаљу на Vienna Youth Festival, затим Прву награду на International Dvorak Competition у Прагу (1961) и треће место на Tchaikovsky Competition (1962). Године 1967. заједно са колегом, пијанистом Алексеј Наседкиним (Alexei Nasedkin), освојила је Прву награду на Munich ARD Competition у категорији дуа виолончело-клавир.

Године 1969. имала је сјајан деби у Карнеги холу у Њујорку, изводећи Блохов Schelomo и Прокофјев Concertino под диригентском палицом маестра Леополда Стоковског (Leopold Stokowski). По повратку у Москву, руска власт јој је издала забрану преласка границе, чиме је била онеспособљена да гради своју интернационалну каријеру наредних 10 година. И поред тога, њена каријера у Русији је цветала и наступала је и снимала са најпознатијим совјетским диригентима као што су Кондрашин (Kondrashin), Светланов (Svetlanov), Рождественски (Rozhdestvensky) и Темирканов (Temirkanov).

Као заљубљеник у камерну музику формирала је јаку музичку везу са изузетним виолинистом, касније и њеним супругом, Олегом Каганом (Oleg Kagan). Заједно су основали трио са Свјатославом Рихтером (Sviatoslav Richter), са којим је Наталија често наступала и у дуу. Састав је проширен на клавирски квартет са Јури Башметом (Yuri Bashmet) па и клавирски квинтет са Виктором Третиаковим (Viktor Tretiakov). Заједно су проучавали репертоар камерне музике. Гутманова и Каганова изванредна интерпретација Брамсовог ''Дуплог концерта'', као и већи део класичног репертоара који су изводили су високо признати. Сарађивали су и са многим познатим композиторима као што су Софија Губајдулина (Sofia Gubaidulina), Едисон Денисов (Edison Denisov), Василиј Лобанов (Vasily Lobanov) и Тигран Мансурјан (Tigran Mansurian). Касних 70-их и раних 80'-их Алфред Шнитке (Alfred Schnittke) посветио је низ дела Гутмановој и Кагану, укључујући и Прву чело сонату, Кончерто гросо бр. 2 за виолину и чело (1981), као и Први чело кончерто (1984/5).

Коначно, у децембру 1978. године Гутмановој је дозвољено да путује ван граница Совјетског савеза, и тако настави своју интернационалну каријеру. Од тада забележила је наступе у многим престижним дворанама широм Европе наступајући под управом великих диригената као што су Серђу Челибидаке (Sergiu Celibidache), Јури Аронович (Yuri Aronovich), Мстислав Ростропович (Mstislav Rostropovich), Курт Мазур (Kurt Masur), Волфганг Савалич (Wolfgang Sawallich), Бернард Хаитинк (Bernard Haitink), Рикардо Мути (Riccardo Muti), Јука-Пека Сарасте (Jukka-Pekka Saraste) и Густаво Дудамел (Gustavo Dudamel). Посебну музичку везу изградила је са Клаудиом Абадом (Claudio Abbado), као резултат многобројних наступа са њим током раних 80-их, са оркестрима као што су Берлинска филхармонија, Омладински оркестар Европске заједнице, оркестар Густав Малер, и Моцарт оркестар. Од 1992. до 2002. године, заједно са Абадом, Гутманова је управљала “Berliner Begegnungen” камерним циклусом у Берлину.

Током каријере, Гутманова је забележила велики број снимака оба Шостаковичева концерта са Краљевском филхармонијом под управом Јури Темирканова (RCA Victor), Дворжаков концерт са Филаделфијским оркестром под управом Волфганга Савалича (EMI), Шниткеов концерт бр. 1 и Шуманов концерт са Лондонском филхармонијом под управом Курт Мазура и 2007. године другу верзију Шумановог концерта са Клаудиом Абадом и Малеровим камерним оркестром. Са Маријом Мишел-Бајерле (Maria Michel-Beyerle) успоставила је Live Classics Recording Company са циљем да објави многе концертне снимке забележене са Свјатославом Рихтером (Sviatoslav Richter), Олегом Каганом (Oleg Kagan), Елисо Вирсаладзеом (Eliso Virsaladze), Јури Башметом (Yuri Bashmet), Васили Лобановим (Vasily Lobanov), Едуард Брунером (Eduard Brunner) и многим другим.

Тренутно, Гутманова ради као професор на Московском конзерваторијуму, Приваном универзитету у Бечу као и Scuola di Musica di Fiesole (у Италији). Њен густ концертни распоред огледа се у наступима широм Европе, Далеког истока, Јужне Америке и САД као солисте у пратњи оркестра, уз  извођење Бахових свита, рециталских дуа и камерне музике са својим Клавирским триом (Свјатослав Мороз (Sviatoslav Moroz), виолина и Дмитри Виник (Dimitriy Vinik), клавир). Веома је ангажована и тражена широм света и у домену мајсторских курсева.

Elisabeth Wilson (c)