Ксенија Јанковић је рођена 1958. године у српско-руској породици музичара. Очарана виолончелом, почела је да свира у шестој години, а већ са девет је дебитовала с Београдском филхармонијом. Две године касније, као државни стипендиста, наставила је школовања у Централној музичкој школи при Московском конзерваторијуму где су јој професори били Стефан Каљанов и Мстислав Ростропович.

Студије је наставила код Пјера Фурнијеа у Швајцарској и Андреа Наваре у Немачкој. Након победа на неколико националних И интернационалних такмичења, међународну афирмацију је стекла после освајања прве награде славног Конкурса “Gaspar Cassado” у Фиренци, 1981. Године. Сарадња са Шандором Вегом и Ђерђом Шебеком дубоко је и трајно инспирише.

Солистичке концерте Ксенија Јанковић у Паризу, Лондону, Берлину и Москви, али и Београду и Новом Саду, као и њене наступе са великим оркестрима какви су лондонски “Philharmonia Orchestra”, Будимпештанска филхармонија, Оркестар Романске Швајцарске, оркестри Радио Берлина, Копенхагена и Мадрида, критика је описала као потресне и незаборавне. Ксенија Јанковић је једа од најинтересантнијих виолончелисткиња данашњице.

Посвећени је камерни музичар. Свира са уметницима попут Гидона Кремера, Андраша Шифа и Табее Цимерман и редовни је гост међународних фестивала у Аустрији, Швајцарској, Енглеској, Немачкој и Кореји. Била је професор виолончела на Високој школи за музику у Вирцбургу (1994-2004), а од тада предаје Високој школи за музику у Детмолду.